)
Представа „Обраћање нацији” Асканија Челестинија у режији Бојана Ђорђева и у продукцији Атељеа 212, гостује два пута у Црној Гори у јулу месецу. Прво извођење је заказано за 09.07. у Будви на Фестивалу ”Град театар”,а друго за 11.07. у Тивту на Фестивалу ”Пургаторије”.
Радња се одвија у малом граду пуном изобличења, симболу зала и деформација света у којој реч имају градоначелници, пекари, гробари, трговци и гласачко тело. Мала земља у којој корумпирани измишљају демократију смењујући власт са мафијом и где се свака „другост елиминише пре него што нас омете“, где учитељице постројавају децу у школи по етничкој и националној припадности и физичком изгледу, на изборима се побеђује са 110 посто, где је једини начин на који грађанин може да поднесе своју стварност да мисли на пиштољ у џепу или да окрене главу од свега и покуша да заспи док кап упорне воде са плафона не сруши целу зграду.
Причице из свакодневице басноликим алегоријама сликају комплексну мапу неолибералне садашњости – конзумерске, нетрпељиве, корумпиране, саможиве и у исто време паралисане, депресивне и безидејне. Сви класни, расни и политички проблеми сасвим политички некоректно, објашњавају се једноставним „природним законима“ или примерима из историје човечанства – елаборирајући цитате св. Матеја, Наполеона, Хитлера, Грамшија или Свифта.
Монолози су кратки, експлозивни и на линији између „рентовања“ на Твитеру и стенд-ап комедије. Писац монологе дефинише као хумор који стаје у кутију шибице – палидрвца која бљескају једна за другим или се ређају у најразличитије облике.
Превод потписује Јулијана Вучо, а драматизацију Мина Милошевић. Сценограф је Синиша Илић, костимографкиња Маја Мирковић, композиторка Марија Балубџић, сценски покрет Чарни Ђерић.
Сви глумци играју више ликова. Упечатљиво их тумаче Јована Гавриловић, Горица Поповић/Исидора Минић, Катарина Жутић, Гордан Кичић Дејан Дедић, Иван Михаиловић, Иван Јевтовић, Бранислав Зеремски, Александар Срећковић и Миона Марковић.
Представа „Обраћање нацији” Асканија Челестинија у режији Бојана Ђорђева и у продукцији Атељеа 212, гостује два пута у Црној Гори у јулу месецу. Прво извођење је заказано за 09.07. у Будви на Фестивалу ”Град театар”,а друго за 11.07. у Тивту на Фестивалу ”Пургаторије”.
Радња се одвија у малом граду пуном изобличења, симболу зала и деформација света у којој реч имају градоначелници, пекари, гробари, трговци и гласачко тело. Мала земља у којој корумпирани измишљају демократију смењујући власт са мафијом и где се свака „другост елиминише пре него што нас омете“, где учитељице постројавају децу у школи по етничкој и националној припадности и физичком изгледу, на изборима се побеђује са 110 посто, где је једини начин на који грађанин може да поднесе своју стварност да мисли на пиштољ у џепу или да окрене главу од свега и покуша да заспи док кап упорне воде са плафона не сруши целу зграду.
Причице из свакодневице басноликим алегоријама сликају комплексну мапу неолибералне садашњости – конзумерске, нетрпељиве, корумпиране, саможиве и у исто време паралисане, депресивне и безидејне. Сви класни, расни и политички проблеми сасвим политички некоректно, објашњавају се једноставним „природним законима“ или примерима из историје човечанства – елаборирајући цитате св. Матеја, Наполеона, Хитлера, Грамшија или Свифта.
Монолози су кратки, експлозивни и на линији између „рентовања“ на Твитеру и стенд-ап комедије. Писац монологе дефинише као хумор који стаје у кутију шибице – палидрвца која бљескају једна за другим или се ређају у најразличитије облике.
Превод потписује Јулијана Вучо, а драматизацију Мина Милошевић. Сценограф је Синиша Илић, костимографкиња Маја Мирковић, композиторка Марија Балубџић, сценски покрет Чарни Ђерић.
Сви глумци играју више ликова. Упечатљиво их тумаче Јована Гавриловић, Горица Поповић/Исидора Минић, Катарина Жутић, Гордан Кичић Дејан Дедић, Иван Михаиловић, Иван Јевтовић, Бранислав Зеремски, Александар Срећковић и Миона Марковић.